Александар Галибин
| Александар Галибин | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Александар Владимирович Галибин |
| Датум рођења | 27. септембар 1955. |
| Место рођења | Лењинград, СССР |
| Занимање | филмски и позоришни глумац, водитељ и редитељ |
| Рад | |
| Активни период | 1976—данас |
| Веза до IMDb-а | |
Александар Владимирович Галибин (рус. Александр Владимирович Галибин; Лењинград, 27. септембар 1955) је совјетски и руски филмски и позоришни глумац, водитељ и редитељ. Почасни је глумац Руске Федерације[1].
Публици из Србије постао је познат након улоге генерала Петра Врангела у серији Сенке над Балканом, 2017. године[2] .
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је 27. септембра 1955. године у Лењинграду (данашњи Санкт Петербург). Његов отац био је столар и радио је као дизајнер у филмском студију Ленфилм. Глумачку каријеру започео у Омладинском уметничком позоришту у оквиру Санктпетербуршке образовне установе младих креатора[3]. У периоду од 1973. до 1977. године похађао је глумачки смер на Руском државном институту за сценске уметности у Санкт Петербургу.
Од 1977. до 1979. године био је глумац позоришта Вере Фјодоровне. Играо је у у представама Цар Борис, Пет вечери, Легенда о дворској луди и у многим другим.
Године 1976. добија своју прву улогу у филму ...И други званичници, где је играо у улози Јурија Константинвича Иванова. Након тога добио је улогу у филму Кафана у Пјатницкој улици, 1978. године[4]. Током своје глумачке каријере два пута је био у улози Николаја II Александровича, у филмовима Живот Клима Самгина и Романови : Крунисана породица. Од 1981. до 1988. године глумио је у оквиру филмског студија Ленфилм.
Године 1985. добио је главну улогу, Или Крутина у совјетско-вијетнамском филму Координате смрти.
У Државном позоришту младих у Санкт Петербургу, 1993. године режирао је своју прву представу, која је препозната као најбољи редитељски рад 1993. године.
Од 1993. до 1995. године радио је као други редитељ позоришта Литеној у Санкт Петербургу.
У Руском драмском позоришту А. С. Пушкина режирао је представе Ученик (1995), Легенда о цару Петру и његовом убијеном сину Алексеју (1997) и представу Женидба (1998).
Од 2003 - 2005. био је први режисер у Руском драмском позоришту А. С. Пушкина и режирао је представе Анганжман, Динамо и представу Нора. У периоду од 2000. до 2003. године био је главни режисер позоришта Глобус у граду Новосибирск, док је од 2008. године постављен за руководиоца Московског позоришта Константин Станиславски. У јулу 2011. године, Министарство културе Москве није обновило уговор са Галибином и он је напустио позориште.
Породица
[уреди | уреди извор]
Галибин из брака са првом женом, Олгом Наруцком, режисерком, глумицом и филологом има ћерку Марију (рођ. 1978) и унуку Елизавету (рођ 1999). Након окончавања брака са Наруцком, жени се са Рут Викенем (рођ. 1946) књижевницом и педагогом. Са трећом женом, глумицом Ирином Савицковом има ћерку Ксенију (рођ. 2003) и сина Василија (рођ. 2014).
Филмографија
[уреди | уреди извор]Улоге Александра Галибина
| ||||
Година |
Српски назив |
Изворни назив |
Улога |
Напомена
|
|---|---|---|---|---|
| 1976. | ...И други званичници | ...И другие официальные лица | Јуриј Константинвич Иванов | |
| 1978. | Иванцов, Петров, Сидоров | Борисович Иванцов | ||
| 1980. | Кафана у Пјатинској улици | Трактир на Пятницкой | Пашка | |
| 1980. | Алые погоны | тв серија | ||
| 1980. | Исто као и ми! | Такие же, как мы! | ||
| 1981. | Храброст | Мужество | Сергеј Голисин | тв серија |
| 1981. | Сказка, рассказанная ночью | Петер Мунк | ||
| 1981. | Сто задовољства, или књига великих открића | Сто радостей, или книга великих открытий | ||
| 1982. | Шестой | |||
| 1982. | Ослиная шкура | принц Жак | ||
| 1982. | Моја љубавна револуција | Моя любовь-революция | ||
| 1983. | Нисмо венчани у цркви | Нас венчали не в церкви | ||
| 1983. | Ко ће платити срећу? | Кто заплатит за удачу? | ||
| 1983. | Привет с фронта | тв филм | ||
| 1983. | Без великог ризика | Без особого риска | ||
| 1984. | Тревожный вылет | |||
| 1984. | Приступить к ликвидации | Кузима | ||
| 1985. | Мой избранник | Тимофеј Зубков | ||
| 1985. | Батальйоны просят огня | Серјожа | тв серија | |
| 1985. | Ја сам одговоран за вас | Я за тебя отвечаю | мама Даша | |
| 1986. | Координате смрти | Координаты смерти | ||
| 1986. | Степная эскадрилья | |||
| 1986. | Пут према себи | Путь к себе | тв серија | |
| 1986. | Изузетак без правила | Исключение без правил | тв филм | |
| 1987. | Сребрне жице | Серебряные струны | Василиј Андрејев | |
| 1988. | Живот Клима Самгина | Жизнь Клима Самгина | Николај II Александрович | тв серија |
| 1988. | Мушкарац и кћер Тамаре Александрове | Муж и дочь Тамары Александровны | Зенида | |
| 1988. | Джек Восьмёркин, американец | |||
| 1990. | Историја болести | История болезни | официр | тв филм |
| 1990. | Оно | преварант | ||
| 2000. | Романови : Крунисана породица | Романовы: Венценосная семья | Николај II Александрович | |
| 2004. | Рагин | Громов | ||
| 2004. | Мајстор и Маргарита | Рагин | мајстор | тв серија |
| 2007. | Консервы | |||
| 2007. | Он, она и ја | Он, она и я | Дмитри | |
| 2007. | Свой-чужой | Иљукин | тв серија | |
| 2007. | Наши грехови | Грехи наши | тв филм | |
| 2008. | Адел | |||
| 2012. | Белый мавр, или Интимные истории о моих соседях | Anna Karenina | ||
| 2012. | Человек ниоткуда | тв серија | ||
| 2013. | Лоша крв | Дурная кровь | тв серија | |
| 2014. | Мир для двоих | тв серија | ||
| 2014. | Криминално наследство | Криминальное наследство | тв серија | |
| 2014. | 22 минута | 22 минуты | ||
| 2014. | Галаксија млечног пута | Галактика -Млечный путь | ||
| 2016. | Выжить после | професор Радомски | тв серија | |
| 2016. | Чемпионы: Быстрее. Выше. Сильнее | |||
| 2017. | Налиот | Кисељов | тв серија | |
| 2017. | Схуберт | тв серија | ||
| 2017. | Хождение по мукам | Борис Савенков | тв серија | |
| 2017. | Сенке над Балканом | Сенке над Балканом | генерал Петар Врангел | тв серија |
Награде и признавања
[уреди | уреди извор]- Почасни уметник Руске Федерације (1991)
- Почасни глумац Руске Федерације (2006)
- Награда Федерације кинематографских клубова Русије за режију филма Златна риба (2016)
- Орден Пријатељства (2017)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Указ Президента РФ от 03.06.2006 № 555 «О награждении государственными наградами Российской Федерации»
- ^ „Упознајте Александра Галибина, руског глумца који је заљубљен у Србију”. Радио Телевизија Србије. Приступљено 20. 8. 2017.
- ^ Жди меня. Выпуск 21.11.2014 (Основной)
- ^ Театральный институт имени Бориса Щукина. Абитуриенту Архивирано 2014-04-21 на сајту Wayback Machine
Литература
[уреди | уреди извор]- Цыпкин А. Александр Галибин. Светотени современности // Интербизнес. — СПб., 2008. — № 02 (94). — С. 48—51.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Александар Галибин на сајту IMDb
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
